субота, 23. децембар 2017.

Novi Subin materijal - "Wayang"!

U emisiji "Novosadski talas" emitovanoj 17. decembra objavljeno je da će do sada nepoznati materijal koji je Mitar Subotić Suba snimao tokom 1995. biti objavljen početkom godine kao album pod imenom "Wayang". Materijal je sniman u Subinom studiju "WahWah" u Sao Paulu, ubrzo nakon što je Suba završio rad na albumu "Angel's Breath" koji je snimao sa Milanom Mladenovićem, Žoao Paraibom i prijateljima iz Brazila.

Izdavač novog vinila je Vladimir Ivković, odnosno "Offen Music" iz Dizeldorfa, koji je tokom prethodnih godina već objavio "In the Moon Cage", kao i snimak Subinom koncerta održanog u SNP 1983. godine, a što je tek deo materijala koji se planira za objavu i koji je tokom prethodnih godina digitalizovao i remasterovao Slobodan Misailović uz podršku i odobrenje Subine majke, Ruže Subotić.


Vladimir Ivković za Novosadski Talas kaže: 


"Wayang" je magičan album. Svojevremeno sam mislio da će moj fokus biti na jugoslovenski period (Subine karijere) jer on najviše ima veze sa mojim odrastanjem, životom i okruženjem iz kojeg potičem. Međutim, stalno sam se vraćao ovom albumu. Preslušavao sam ga i zamišljao kojim bi putem svetska muzika krenula da je "Wayang" objavljen te 1995. godine. Taj album jasno spaja Subino znanje, veštinu, kontinentalnu evropsku elektroniku kojom se on bavio još u Jugoslaviji, sa onim sa čime se Suba suočio u Brazilu, a to su: novi ritmovi, teksture, mentalitet, novi ljudi, istorija i novo okruženje", objašnjava Vladimir Ivković za emisiju "Novosadski talas" otkud ideja da nakon 23 godine objavi to izdanje (...) "On se s vremena na vreme vraćao starim motivima i idejama koje je usavršavao i izlagao drugim okolnostima i uticajima. U tom periodu kao da je bio svestan sopstvenih mogućnosti u Brazilu, a delovi albuma zvuče kao skica nečega što će četiri godine kasnije postati deo njegovog čuvenog albuma "Sao Paulo confessions".

U istoj emisiji Vladimir je potvrdio da je u planu za objavljivanje još Subine muzike.


"Ljudi će uz ova nova izdanja stare muzike imati mogućnost da zarone u Subin čaroban svet. Danas, kada se priča o Mitru, priča se uglavnom o "Sao Paulo confessions" i saradnji sa poznatom brazilskom pevačicom Bebel Žilberto. Uz te albume svet će moći da otkrije ono što je prethodilo albumu "Sao Paulo Confessions". Reč je o stvarima koje potiču iz određenog kulturno-istorijskog konteksta koji je za mene i moju generaciju jako bitan. A ako se mi sami ne pobrinemo za to,onda niko neće i onda će jedan intenzivan period našeg života ili pasti u zaborav ili će neko našoj deci pričati o nečemu što se nikada nije dogodilo. To su lepe stvari. To je neko univerzalno dobro, kako ga ja vidim. I to treba čuvati. Jer ako ga ne čuvamo i ne gajimo, mangupi će nam doći glava"

Muzički producent Radio Novog Sada Slobodan Misailović je takođe sagovornik autora "Novosadskog talasa", kao čovek koji je kompletnu arhivu Subine muzike digitalizovao.

"Ideja o digitalizaciji došla je 2003. godine od gospođe Ruže i Subinog prijatelja iz detinjstva Zorana Janjetova. Sam proces je trajao četiri godine jer je trebalo prikupiti materijal sa svih strana sveta, a koji se nalazio na master i audio trakama, širokim dvoinčnim Basf-ovim trakama. I onda lagano. Kako je šta dolazilo, tako sam ja pristupao digitalizaciji. Podelili smo njegovo stvaralaštvo na dva osnovna opusa. Prvi deo smo nazvali "Ex-yu" opus,gde je Suba poznat pod pseudonimom Rex Ilusivii i na brazilski "World Wide" opus. Nakon četiri godine digitalizacije došli smo do broja od 46 neobjavljenih albuma, 46 kompletiranih cikličnih muzičkih dela koja i dalje čekaju da ugledaju svetlost dana", kaže Slobodan Misailović.


Misailović se u emisiji priseća 1987. godine kada je kao učenik Srednje muzičke škole odabrao da zimsku praksu provede u Radio Novom Sadu i kada je baš u pomenutoj režiji PR-1 slučajno naleteo na Mitra Subotića i Jana Šaša kako rade na Subinim "Mesečevim kavezima". Godinu dana kasnije, Suba će za to delo biti nagrađen priznanjem UNESKA za promociju kulture, koje će ga odvesti u Pariz, a potom i u Brazil.

"To je bio moj prvi kontakt sa njim. I onda kasnije, budući da sam video da je reč o dva vrsna majstora muzike i zvuka,samo sam u sekundi shvatio "to je to" i postao sam prilepak, kao i mnogi pre mene i mnogi posle mene. Jednostavno, zalepiš se za muziku i studio. Tu je prošlo dve tri godine druženja sa Subom i intenzivnog učenja i upijanja onog što je on mogao i umeo da kaže i objasni".

Snimak emisije i razgovori sa Vladimirom i Slobodanom dostupаn je ovde :: 


Delić materijala sa "Wayanga" dostupni su za preslušavanje.
Još jedna spona neophodna za povezivanje orbita kojima se kretala Subina muzika i komadići koji su nedostajali između njegovih prethodnih radova i remek-dela "Sao Paulo Confessions" konačno postaju dostupni.



Igor o pesmi "Arabia"

Igor Popović iz grupe Jakarta piše o nastanku pesme "Arabia":

"Bilo je to ovako:
u SKC-u koncert tipa iz Novog Sada koji je sebe krstio Rex Ilusivii. To nije moglo da se propusti. Iskreno, bilo je haotično, sa svim sintisajzerima, tonci se nisu baš snalazili sa nečim što će mnogo godina kasnije postati lupovi, skrečevi, semplovi... i taj privatno introvertan momak koga sam MORAO da upoznam posle svirke.
I ništa, super veče. 

Nekoliko meseci kasnije, Suba zove i kaže : "Hajde ti da dođeš u NS, da nešto snimimo zajedno prekosutra. " Naravno ja sednem na bus i dođem. Suba me sačeka i odvede kući. Večerali smo s njegovim roditeljima, baš divnim ljudima, evidentno i totalno posvećenim njihovom talentovanom sinu. Na kraju, negde oko 22h, Suba mi kaže : Evo, da ti pustim stvar. Imamo termin za vokale sutra ujutru od 09-11h."
FUCK, pomislih.

Od definitivnog mix-a nije postojala gitara by Tomo in der Muhlen.
Nisu postojale udaraljke by 
Ivan Fece Firchie.
Nisu postojali duvači by dobri Deže Molnar.
Samo gomila ritam mašina i nesto synth-leadova.

"Subo, a tekst?"
Pa, ne znam. Nešto kul."
"Mene inspiriše na pustinju". (Ono malo Eno/Byrne influence)
"Super. Ajmo sad po rakiji"
"Kul."
Uz flajku i njegov neki sint-igracku, završili smo sve vokale i text negde oko 4 ujutru. 

U 09:00 sam bio pred mikrofonom.
Treba poštovati i diviti se snagama i invencijama koja nam mladost daje. 

Mi samo treba da je/ih pronadjemo.
Luv ya , REX"

субота, 12. август 2017.

Zoran Janjetov o Novom Sadu, Subi, stripu i muzici...

...

"Pomenuo si Mitra Subotića Subu, koji je, ako Vikipedija ne laže, rođen istog dana kao i ti. Kako je došlo do vašeg poznanstva?

- Istina je, ja sam rođen ujutro, a on uveče. Nas dvojica smo se upoznali kasnih sedamdestih, kad smo išli dole u “Sonju”, u KCM “Sonja Marinković”, kulturni centar u kom su se dešavale super stvari i gde je dolazio normalan gradski svet – bilo je dobre muzike, dobrih projekcija, dobrih koncerata, izložbi, predavanja... Tu je bilo raznih društava, a u jednoj grupi, okupljenoj oko ekipe iz srednje muzičke škole, od kojih sam znao par ljudi, bio je i Suba, kog nisam poznavao, samo sam registrovao da postoji. Jednom prilikom, na putu ka “Sonji”, sretnemo se kod “Kafea” i javimo se jedan drugom, jer smo se poznavali iz viđenja i znali smo da obojica idemo u istom pravcu. Prvo pitanje koje mi je postavio bilo je, “Kad si ti rođen?”, a ja kažem “Dvadeset trećeg juna”. “Da, ali ti si šezdeseto godište,” kaže on, jer sam u školu išao sa godinu dana starijom generacijom . Ispostavilo se da smo obojica 1961. godište i to je bio naš prvi razgovor. Tu se desio onaj megaklik – kada se sve uklopi i kad više nema bilo kakvog prilagođavanja, učenja, odmah smo postali najbolji drugovi. Kasnije smo otišli jedan kod drugog i ustanovili da imamo i iste ploče, iste korene, iste uzore, isto sve... A dva smo potpuno različita čoveka, nismo bili isti po karakteru, ni po čemu, ali su nam se frekvencije neverovatno poklopile."

...
Kompletan intervju dostupan je ovde >